Isaiah 21

1Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

2Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju učiniću kraj.

3Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći. 4Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.

5Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6Jer ovako mi reče Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi. 7I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć. 9I evo dođoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju.

10Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam.

11Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noćas? stražaru! šta bi noćas?

12Stražar reče: doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dođite.

13Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noćivaćete, putnici Dedanski!

14Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca. 15Jer će bježati od mača, od mača gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja.

16Jer ovako mi reče Gospod: za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave Kidarske. I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.

17